I Love To Be Hugged

Minusi: Nekoliko meni dragih ljudi je otislo zauvijek Nekoliko dragih ljudi je bilo suoceno s velikom patnjom Neki od meni dragih ljudi nisu imali vremena da budu srecni... Plusevi: Na svijet su dosle dvije nove srece, treca samo sto nije Nekoliko sam puta usrecila druge i nekoliko puta su oni usrecili mene Neki od meni dragih ljudi su ove godine uspjeli vise nego sto su mislili da ce za citav zivot... Ja sam zavrsila fakultet (nisam sigurna ide li to u rubriku plus ili minus) I, kada se sve sabere, godina jeste jedan veliki plus, ne zbog zbira ove dvije rubrike, vec zbog sto se mi volimo...svake godine :D

Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom i kad mesečina zaveje moj trag, nemoj tugovati jer jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag. Kad odem, kad zamumla vetar zimske očenaše i kad mrtvo lišće potera u kas, za kaznu prognaće i tamburaše, zbog pogrešne pesme u pogrešan čas. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prođem, al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći ću. Kad odem, kad u prozor staviš prvu hrizantemu i kad popucaju divlji kesteni, ne pali uzalud fenjer na tremu kad me otmu magle jedne jeseni. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prođem al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći ću. Kad jednom odem Ogi, pocivaj u miru sreco...

žmurim...
svaki put kad mi dan donese sve ružnije slike
ja žmurim...i tražim sjećanja...
jutro, ti i ja...jednog svitanja..

ćujem, mnogo je tužnih u ovom septembru
ne i ja
ja žmurim i čekam
sjećanja...čak i ona buduća..

novi simptom ljubavi, tvoj zagrljaj
satkan od stvarnosti, uz malo čekanja
malo nadanja
jesam rekla da mora biti tvoj...

i žmurim...nije to sebičnost
to je moje pravo da budem srećna
i zato žmurim
ne dam da me njihova tuge uspava
i otme od tvojih pjesama...

žmurim...čekam sjećanja jednog budućeg svitanja...

Pitaš, zbog čega sve jedno inače nasmijano lice
u danu postaje tužno...?

Ni meni jasno nije

Njoj jedan odlazak nije dovoljan za suze
niti joj fizički bol može ubiti osmijeh...

Ne, nije ni zbog umora
ni zbog neprospavanih noći...

Kažeš, zbog onih malih ručica
što su otišle daleko
i zaboravile grliti Njen vrat....

Nije nije..

Misliš da je zbog toga što živi tu
gdje su neki snovi zabranjeni za sanjanje

Ma, molim te, ko još postaje tužan zbog takvih stvari.

Ona je postala tužna u jednom jedinom danu
jer je razbila čašu

Ili je ipak zbog toga što je umorna?

Gotova još jedna školska godina. Ja kao diplomirala...bukvalno kao, jer diploma će mi služiti za samopohvaljivanje po familiji, a od novembra idemo ponovo. Razmišljam, mi smo stvarno jedinstveni. Samo se kod nas može dogoditi da čovjeku daš diplomu s kojem se u slučaju neke lude sreće može zaposliti, a onda mu reći da s njom ne može polagati državni ispit...biće da je zato što je kod nas i sam pojam države prilično upitan... I samo kod nas se može desiti da se u ime zgrada i betona ubije jedan hrast star 200 godina...samo kod nas...